Presuda

I bolestan lijek bih ti nudio i da sam lud razum posudio bez porote sebi presudio na tebe se osudio I slepa ja bih te videla i nema ime ti vrisnula bez kise mokra bih pokisla bez tebe od tuge presvisla Gde god da krenem svuda te nadjem bez tebe ne znam da se snadjem potonem ja u gluvim nocima a opet izronim u tvojim ocima, u tvojim ocima I bolestan lijek bih ti nudio i da sam lud razum posudio bez porote sebi presudio na tebe se osudio I slepa ja bih te videla i nema ime ti vrisnula bez kise mokra bih pokisla bez tebe od tuge presvisla I ranjena krv bih ti dala i neuka sve bih znala bez dodira ja te osetim bez poziva ja te posetim