Koščate ruke

Mrsile su se tvoje Crne kose, lelujala se naša nada, igrale su naše noge bose u ritmu kiše što nad gradom pada Magle sive tjerali smo skupa i zalili krošnje pokislih breza samo noge bez glave i trupa, gazile su blato vladala je jeza Koščate ruke grle se još jače i oči spavaju na samom dnu suza, a ovo nebo ne prestaje da plače nad živim stvorom što ulicom puza Još samo žive ovi sivi dani i naša ljubav vrti se i pati, ka obali nekoj mi plovimo sami, da nam ona izgubljeno vrati