Anita

Da l’ se bar ponekad seti? Plašim se da ne… Da l' se bar ponekad seti plašim se da ne prosto k'o u opereti sklopilo se sve violinist, tužni pajac lepa žena i tokajac a kulise zavejani grad Vodila me kud je htela dobar sam ja gost Veresmarti, Citadela i Lančani Most zavejani Trg Heroja gde poželeh da je moja i da uvek bude kao tad Zvonio je cimbal neku tužnu, staru stvar molila me da joj pišem jednom bar zateklo je jutro snežno same zvezde dve ljubila me nežno k'o nijedna pre Pogledom sam posle dugo pratio njen trag zavejanom ulicom Sent Haromsag plašila me slutnja neka znao sam od pre sve izgleda iz daleka drukčije Srce malo jače bije kad se setim nje a Listove rapsodije bude stare sne eh, da mi je znati gde je da l' se seti kada veje il' u inat drugog ljubi tad