Čovek sa mesecom u očima

Sumoran i nem, jablan gromom razvaljen, zagledan u čašu preduboku… Sumoran i nem jablan gromom razvaljen zagledan u čašu preduboku bio mi je stran i naizgled normalan al' tad mu spazih odraz meseca u oku Ne znaš ti šta znači ubiti grad ne znaš ti bauke kaljavih rovova ne znaš ti šta znači spavati sad kad sklopim oči ništa osim tih krovova Kada sklopim oči nebom naiđu mobe zamirišu gostinjske sobe nebom svadba odzvanja kada sklopim oči nebom promiču lica zatreperi roj tamburica Dunav sedef odranja Zverko ludila, što si se probudila Crni ti je princ poljubac dao al' neću se stideti što Boga neću videti jer to i nije Bog kojeg sam znao Ne znaš ti, nema oslobođenih svaku tišinu mi granata prošara spašen je taj prvi pogođeni a svi su drugi večni taoci košmara Kada sklopim oči nebom naiđu lađe zvona, lavež, komšijske svađe miris svežeg oranja ali kada svane vetri s reke zacvile znam, to tuže vodene vile Dunav tamjan odranja