Dođoška

Njenog brata znao sam tako, iz čuvenja nisam puno mario za te Dođoše vukla se ko kornjača jedna jesen lenja spori dani davno prođoše pretio je da će on na put da mi stane i da mu se sestre okanem A mi smo samo šetali i pomalo kisli dobro sam se nagled'o njenih koraka druge su mi devojke pobegle iz misli prhnule ko jato čvoraka tih je dana zvonilo u čast Malog Princa i odvažnog Bilbo Baginsa Na svim mojim crkvama satovi su stali kazaljke se srećom baš tada sklopiše sto hiljada reči znam, al' jedna mi fali da nju kako treba opišem i sram ga bilo, gospodo, ko pomisli loše al' ni nalik na druge Dođoše Otad baš ne uzimam svaku što se pruža srce se odupire, pa se privikne al' zumbuli su zumbuli, a ruža je ruža pa da na kraj sveta iznikne ma da se redom postroje odavde do ćoška ni jedna ko moja Dođoška ta, idi, ni jedna ko moja Dođoška