Nevena

Sale Nađ je umro u snu, dan se taman zasiveo… Sale Nađ je umro u snu dan se taman zašiveo i ne znam šta je sumnjivo tu jer u snu je i živeo kažu da je slutio kraj toboz, nije navio sat pa sad, znao je da gubi taj rat neko ružno sanja nekom su košmar svitanja Sveštenik je gunđao psalm ko za kaznu naučen stih pred kapelom nobles i šljam iz istog puka Poraženih srećom, nije imao šta pošto ne bi imao kom arčio je život po svom testament, tek skica na kutijici šibica Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam i ako još išta ima da se oprosti eto i to ti noćas opraštam Huči okean neizbežnosti pritislo nebo laki til tavanice al' to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice Sale Nađ je umro u snu slutim da je snivao Srem onaj bunar studen pri dnu i šarom loze zasenčen trem slutim da je snivao Nju čije ime sam gospod zna i da se u ječmu tog sna jednostavno zbilo to što ga je i ubilo