Posvađana pesma

Sa katedrale je tri puta lupilo dosta se zvezdica na mišu skupilo pločnik k'o potočić, posrebren, krivudav Zar su se ulice ponovo smanjile a senke brestova utanjile ili ja to nisam predugo prošao tuda Rasipam korake, k'o pijan dinare od Mičurinove do Detelinare nemir me vuče njoj svojim tankim vlaknom Možda se upravo malo odljutila možda je nekako naslutila kakva se drama odvija pod mojom jaknom A mesec pojma nema, matora lola drema jutros je lumpov'o po kini dok se sa sobom borim da tačno izgovorim tu tešku stranu reč, izvini Ona me voli, znam, ok, ne suviše al' taman dovoljno da krišom uzdiše kada me tračeri ubace u šemu Škripuću oblaci pod njenim nogama ne da se ludica tvrdoglava štaviše, piše udžbenik na istu temu Samo je vetar sretan, vrti se k'o baletan u svojoj sivoj pelerini dok moje misli traže kako se ono po