Pred zadnji sneg

Kad zadnju brazdu zaorem po tragu senke rodine, Kad zadnju brazdu zaorem po tragu senke rodine procvaće zimske ružice po prvi put te godine Naići studen atarom kao regiment oklopni i biću samo mirna vlat kad okopni Ja nemam nigdi nikoga al' moja priča prosta je štogod ih manje zavoliš manje ti njih nedostaje I nisam kadar svindlati za sobom skele paliti da silom steknem nekog kom ću faliti Znam, dušo, obećo sam da te neću pominjati bogarati i sudbinu proklinjati u varoš se preseliti orcati i veselit obećo sam srca teška obećo sam, al' jebeš ga Kad zadnji čokot zagrnem pod skute Svetog Damjana u bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana Strahovi mladi umiru priču sam kraju priveo još onda kada sam i njih nadživeo Znam, mila, obećo sam da ću makar za beštiju i da ću naći lepšu, bolju i veštiju nemeškinju, gospodičnu ni po čemu tebi sličnu obećo sam srca teška obećo sam, al' jebeš ga I utom pašće i zadnji sneg preko svih prvih snegova a perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova Spreman je Onaj varati olovni kantar skovati al' danas više nebih trebo psovati