Starim

Jutro me zatiče samog ko školjka u pesku… Jutro me zatiče samog kao školjku u pesku svu noć su senke na zidu skicirale fresku Tražio sam jedan stih skoro da ga osetih al' mi je iz ruku nestao protura se novi dan al' taj trik je providan samo da bi prošli prestao Jutro me zatiče u pravom haosu tema u mojim strofama lagani raspad sistema al' u tajnim vezama s' nekim davnim brezama Ponovo se pesma primiče zasad nema imena samo bluza svilena kako mi iz ruku izmiče Ref. Zaboravljam imena, samo lica ostaju u prolazu ljude otkrivam kroz šifre dovraga, sve mi to govori da starim zaboravljam dosadne šifre Zaboravljam adrese malih birčúza uz put i curice, što su uvek dobre bile neke bistrine se nepovratno mute ali nikad dodir svile Jutro me zatiče opet u smišljanju bekstva čim malo usporim stignu me davna prokletstva To su samo momenti lošim vetrom doneti to su samo male večnosti to su samo godine kad se čovek otkine kao od one Gorke tečnosti Ref.