Kosio sam livadu kraj puta

Sunce peče, a ja kosim livadu kraj puta, bez čobana prođe stado i nekud odluta. Al me neko tihim glasom, pozva momče mlado, i kroz suze upita me, kud mi ode stado. Pođi sa mnom devojčice, do prvoga sela, pruži ruke da pođemo, ne bil stado srela. Dok sam sa njom kroz livade, tražio ja puta, srce moje kao janje, u njeno odluta. Zaglih je, poljubih je, rekoh curo mlada, neka naša ljubav cveta, ko cvetna livada. Šta bi jedno bez drugoga, mi na svetu mladi, možda tvoje stado pase, na našoj livadi.