Rekla je

U polumraku poznate sobe ja sam joj pričao uporno, dugo da sve je gotovo, da nema više i da mi nismo, jedno za drugo Prvi put iskreno, bez trunke laži ja poluglasno, što mogu tiše istinu rekoh, da je ne volim da kraj nje nisam srećan više Ref. Rekla je, sve je u redu rekla je, zagrli me jače rekla je, nije mi ništa i tek je onda počela da plače Rekla je, nemoj da brineš rekla je da nije važno rekla je, brzo će proći samo me zagrli snažno A ja sam ćuteći grizao usne dok bivši snovi po sobi lete i nisam znao šta da joj kažem Sav bespomoćan ko malo dete Ref.