Sutra me probudi

Mene nema, potpuno sam prazan i za srce ujela me šarka ja sam izlizan ko vojnički kazan ja sam poništen ko poštanska marka Ako te ima, pomozi mi, Bože duša mi je godinama trovana čovek je zbir creva, kostiju i kože čovek je vreća govana Čujem iza leđa podsmešljivi kikot nekad bih ubio, a nekad mi se plače ja jedino umem da budem Don Kihot i da dalje jurim svoje vetrenjače Ref. Ovih dana ja sam bolestan od ljudi nemoj da me diraš, sutra me probudi Kučići i kučke mahali su repom a ja bespomoćan ko riba na suvom o nečemu lepom pričao sam slepom i sve svoje istine pevao sam gluhom