Kao tvoj kerber

U prozoru kisa moje lice, uz staklo, hladno je jos samo vetar vuce mrtve papire u krugove A senke proslosti dolaze i nemam hrabrosti da pobegnem opet je vreme za slicice drage, sa police Telefon mi ne moze vratiti sunce tvoga osmeha ni retka pisma sto stizu od slucaja, do slucaja A svega setim se, bar na tren iako proslo je, volim te i nema nade da iz sobe sad isteram duhove Ref. x2 K'o tvoj Kerber, pred vrata ti dodjem k'o tvoj Kerber, nikom' te ne dam k'o tvoj Kerber, ja uzalud cekam na kost