Malo po malo

Evo što je bilo moje milo već se sunce pojavilo iznad planine a ti mi kažeš ne I ko da sudi moje grudi hoće srce da poludi zar je pametno da mi radiš to I samo ostaje trag kad sobu napusti mrak kroz prozor njen, do pola otvoren Ref. Malo po malo, a što bi ti smetalo da sam te poljubio usnama vrelim dugo, predugo usnula pepeljugo ja sam tebe čekao, nedočekao Evo ja ću biti samo sjena oblak boje njenog tjena kada ustane i tiho nestane