Kostim

"My main musical influences Love, anger, depresion, joy and dreams“ „Jer superheroji izmišljaju identitete da bi odbranili kostim a mi, mi smo samo izmislili kostim da branimo identitet“ U jednoj ruci radža a u drugoj bromazepam, hajd' čirni to odjednom i dobićeš svest Marcela Sjaj, svetla bine jeka aplauza mine, trezan a mamuran zinem opet u bezdan tmine gde malo šta diše Dragi gosti, bina - to je kostim a ova tmina - tu su kosti ljudi ranjivih i prostih tvoj heroj sam, oprosti Samo veruješ ovoj kori tamo ispod, ona Gori tamo zbunjen sam, kao mnogi tamo trudim se da shvatim bol Mučim se da bih vratio svoj um u sine razuma, bro iz govna na koje vonja dno Kak'a je to laž na bini si skroz car kao da skroz znaš kako-gde-ko-šta Publika voljna da primi tvoj dah duše i skonta za sebe odgovore što dižu glavu Gore izlaz iz noćne more samoće i to je razlog zašto traže heroje A mi, mi to radimo jer su potrebni i nama jer nam tama kozu drapa treba nam lek za strah taj Nekom od nas se ubio ćale nekog od nas ubija ćale neko od nas ne zna šta će svako od nas je sjeban najpre pa posle sve drugo Sve što smo postali sve što smo zgazili da budemo nađeni a ne samo snađeni Svaki stih, svaki vers svaka stvar je filter na koji nabijam srce da s druge strane sita sine Ref. Izvini, ni ovu nisam pisao zbog tebe nego da branim dete što se krije iza pesme onog dečaka u sebi, onog Petra Pana iza i sve ovo radim samo da njega ne izdam Jer, java ga ždere i guta ga tmina i treba mu pomoć da ostane divan zato, eto kostima, eto bina i rima i svega što radim samo da njega ne izdam izvini Tik-tak, noć, sat čovek, sam, ćošak, dlan srca, flaša, duh, tajac bes, tama, vijuge, prašak Solo, u srci sjebanih slomljenih stvari gađam prazne flaše pikslom ugođaj k'o u kuglani Zgrčen u ćošku na gajbi zgrčen u ćošku u glavi bezvučje, bezrečje ti i prazan papir A sutra na intervju da predstavljaš ideju, stav k'o da nisi sinoć bio Sav pregažen i umoran Od svega, očajan to nikad ne piše u štampi publika želi cert koga briga da li patiš Žele da si avangarda i ne smeš van garda i ne smeš da padaš jeb'o brda tvojih sranja Na onom stepeništu što vodi na binu balast moraš da spustiš i ostaviš, posle ga uzmeš nazad Sećam se face ortaka par minuta pre lajva neko mu fonom javlja da upravo gubi člana porodice Što je već dugo u bolnici više nema nade, doš'o dan D al' možda još ima šanse da ga zatekne živog ako se odmah tamo sjuri Imaš izbor, zajeban pitanje sekundi on bi od mene ovo želeo to je sve što je rekao popeo se na binu i najbolje jebeno ikad pokid'o I onda, ko smo mi fejk, malter, čelik da l' glumiš publici ili si stvarno tako velik Istina je prosta samo radiš šta moraš sebi trebaš takav ovaj kostim je koža Ref.