Nataša

Dok se nad gradom smenjuju na straži dan i noć dok se stari ljudi spremaju polako domu poć' Zaljubila se opet u ludoga verglasa zaljubila se, zaljubila se Nataša Nataša, Nataša, Nataša, Nataša Nataša, Nataša, Nataša, Nataša Ljubilo je sunce one mile oči, onu put mrsio je vetar one duge kose malo ljut I spremili je lepo da zavede verglasa jer zaljubila se, zaljubila se Nataša I spremili je lepo da osvoji verglasa jer zaljubila se, zaljubila se Nataša Nataša, Nataša, Nataša, ooh Nataša Poletela je njemu kao smrt što leti čedu svom obljubio je malo pa joj reko idi s podsmehom I mahnula je ruka tog ludoga verglasa što zaljubila se, zaljubila se Nataša Nataša, Nataša, Nataša, Nataša Nataša, Nataša, Nataša moja Nataša, moja Nataša, Nataša