Pevao sam pesme razne

ostah duše prazne ne pronađoh pesmu moju za lek nespokoju Ti si žena mog života beše pesma stota posvećena istoj ženi dušu što mi pleni Tražim pesmu s violine gde je njeno ime gde je nežnost i lepota žene mog života Dok te čekam ispod lipa snaga se rasipa isto drva, ista klupa al' mi nismo skupa Najteže je u cik zore kad me misli more nema pesme što mi godi da me razonodi Doviđenja, doviđenja beše pesma njena ja na grane padoh tanke ne volim rastanke