Vraćam ti se, Dalmacijo, mati

Grubo me je privarilo vrime priko noći splelo mrižu bora starija san noseći svoje brime san ka leut daleko od mora Isplaka san svoje dane liše sva su bila zatvorena vrata gospe moja, ja ne mogu više stat će srce poput starog sata ladne su mi, ladne ove kiše a na jugu i zime su od zlata Ref. Vraćam ti se, Dalmacijo, mati umoran san, negdi moran stati kad nan rane i dušu i tilo svako traži materino krilo Vraćam ti se, Dalmacijo, mati šalji klapu da me puten prati zapivat ću, nek proplače stina evo, majko, evo tvoga sina Kad san stiga blizu rodnog žala kad san vidi školje i vapore suza mi je pobigla i pala teška suza, slana kao more Osta san bez riči od lipote pijan od sriće ka od Crnog vina zalud ti je bilo, moj živote ovo more moja je sudbina zalud ti je bilo, moj živote ove niti sežu iz davnina Ref. Zapivat ću našu od starina Dalmacijo, evo tvoga sina