Dve hiljade i kusur godina

Pronađi neki put, pronađi novi svet ja sam alergičan na strah a još sam Gori nego pre I nema razloga da poverujem sve štedi svoj proliveni znoj moj bol je, ipak, samo moj Sve kao da je san i kao da smo tu već bili neki dan, u isti čas to prati nas od malih nogu Sanjao sam te, kucaš eksere moje ruke krvare, ja kao podnosim sve pa, poželim na tren, da nisam više tu da prosto prestanem da tražim zvezdu vodilju E, vidiš, to je laž i za to ne postoji lek kad misliš gotovo, a ono počinje tek jednom u životu digni belu zastavu i prihvati to kao svoju pobedu Svest za opšte dobro, skupi ranjene pa im podari so, neka se okale izveštačeni smeh što odvodi tvoj greh na listu čekanja, na listu kajanja, bez trajanja Lice sakriva, a ruke pune darova i čeka da ti da, čeka da ti da oči velike, u njima vidi sve al' on je tako star, on nema nerava Osramoćen i sed, u očima mu led ista uloga dve hiljade i kusur godina I nikad neće stići i nikad neće stići nikad, nikad, na vreme i nikad neće stići i nikad neće stići nikad, na vreme