Dva galeba bela

leteli morem a bura je bila vetar ih baci na jednu stenu a on tu osta slomljenih krila A ona ode, ostavi njega da čeka svoju poslednju zoru jedino malo našao je snage da se požali voljenom moru Ref. Reci joj more da nju još volim za zlu je sudbu svoju ne krivim ah zar se tako sad ljubav deli ja da umirem a ona da živi On nije hteo zoru da čeka on nije hteo sunce da sine s visoke stene baci se galeb voljenom moru u plave dubine A život ovaj i dalje teče nova se zora nad morem budi jedino istina ostaje samo i ptice vole kao i ljudi Ref.