Venčanica bela

Beše ljubav, beše leto zagonetno srcu setno kod prodavca starog venčanicu izabrasmo izabrasmo pa se posvađasmo. A prodavac stari, stari da je proda nikom neće čuva je i čeka pomirenje naše i proleće, venčanica bela, bela mora proći s nama preko sela. Da je proda nije hteo mnogo nas je zavoleo, s tobom mi je sreća obećana. Nemam kuma, nemam svate u ponoć ću doći za te a prodavca starog povešćemo da častimo za nas dvoje i mi da nazdravimo.