Nostalgicna

Moze bit da san potrosija i ono malo suza za navodnit dolinu sevdaha i bluesa Svit je tuzan, tu nikad nece bit pravde za one koji zele samo da zive i rade i samo vole i smiju se svemu ka vicu A ja se pitem ima li smisla pravit dicu donosit ih na svit di su zivot i sloboda ka roba, koju ce neki mocnik prodat I ove stare melodije bude memorije ciste nostalgije, i ne znan sta mi je Stari s bafima, stara s ogromnom trajnom sestra i ja, cili umazan slajom i sve je daleko i tajno al ditetu sve je sjajno Znan ni onda nije sve bilo bajno, pari mi se puno lipse i ove kapi kise kao da sapucu: "nikad vise..." Jer sve prolazi, ostaje samo u nama u srcima, u umu, i foto albumu prica svaka slika Da ne zaboravin nikad nasmijana lica nekih starih prika nekih nema vise, ostale su sjene mora bit da i s njima nestaje i dio mene Al vrate ga kise, i vitar s juga neka stara pisma, nostalgija i tuga Nekad se pitan jel tribalo sve bas tako bit, pa mislin, tribalo je bit, kad je proklet ovi svit I dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj zato se nadan da postoji i pakal i raj Neki visi sud, Bozja pravda da presudi i kazni svakog onog gada zeljnog rata i zednog krvi Al ko je bez grijeha nek baci kamen prvi ironicno zaista, da citira Krista jedan od onih sta je odgojen u obitelji ateista U mraku, u mijesanom braku u nekoj dalekoj zemlji, sad je samo u zraku i bas me je tamo donila roda Da ne mrzin i buden posten, iskren i odan a razliku izmedju zla i dobra nisan naucija ni od fratra, ni od hodze ni popa A kad su zavladali oni sta su pali s kruske Bozji ljudi su blagosovili puske ovce slali u smrt, za svoga Boga jedinoga za ludilo svoga ideologa I kad zavlada mrznja razum nije lijek i ludilo uvik promijeni tijek povijesti, i ispise novu krvavu stranu u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu Zato letin visoko iznad napacenog tla daleko iznad poimanja dobra i zla Visoko Gore, ka suncu u nebesa di se guzvaju poruke sms-a iz ovog vrimena izlazim van i zaranjan u neki davni, zaboravljeni san Neki bolji dan, pun smija i vica di su sritni ljudi i njihova dica i gledaju u sutra, ozarena lica puni nade, u tom svitu pravde jednakosti, bratstva i slobode u svit ljubavi me misli vode I jos uvik virujen da ce na ovoj planeti jednog dana svi ljudi moc zivit sretni razum, ljubav i znanje izgradit ce raj i znaj nece biti ironije za kraj