Ima te

otkinutom listu hrasta u prvoj kapi kiše u dodiru damasta Sa mnom si u svakoj magli u mirisu oraha u zaleđenom slapu u oblacima daha Ref. Ima te na kraju dana taman kad se spremam leći u praznini naše sobe još je odjek tvojih riječi Čula sam te u sireni odlazećih trajekata u svilenoj tišini iza otkucaja sata Pojaviš se prije zore kad zapjevaju Kosovi da ne kvarim, jedva čujno imenom te oslovim Ref. Ima te u huku vjetra u oluji dok se diže samo neka sve razori što je jača, to si bliže Ref. Ugledam te ponekad u blijedoj tami treptaja i shvatim da te nema ali ni to nas ne razdvaja