Sva u belom

Znaš šta si mi prošlog leta obećala da ničija nećeš biti nego moja Kad si pošla dao sam ti buket divnih karanfila pa te nema još od tada šta je s tobom, najmilija Evo dođoh opet tebi da te tražim ispred kuće tvoje svira harmonika Mnogo suza na mom licu srce ne zna tugu kriti a ja tužan ne verujem da ćeš žena drugom biti Sad prolaziš pokraj mene nasmejana i bacaš mi uvenule karanfile Sva u belom, kao vila drugoga ćeš usrećiti pa me pitaš šta je sa mnom da li ću se oženiti