Eh, da vrime rane leči

Ne bi bilo ove tuge Ne virujem ja u riči Niti krivim ljude druge Tek sitim se našeg Pese Koda priko puta sidi Kolko kaže konje voliš Toliko ti duša vridi Uzmite mi od života Sve što imam što sam steko Al ne dirajte uspomene Jel mladost je već daleko Imam prava da tugujem I da ličim ove rane A mladosti da se sićam I da čekam lipše dane Ako vrime rane liči Neće biti više tuge Virovat ću ja u riči I neću krivit ljude druge Ponovo će konji moji Niz livade da polete A ja ću se radovati Ako triba i umriti